Ishrana kod gastritisa, jelovnik za 7 dana, dozvoljene i zabranjene namirnice

od Verica Maksimović

Gastritis predstavlja zapaljenje sluzokože želuca, koje može biti kratkotrajno ili hronično. Tegobe se razlikuju od osobe do osobe, ali se najčešće javljaju bol ili pečenje u gornjem delu stomaka, mučnina, nadimanje, podrigivanje i osećaj težine posle obroka.

Ishrana kod gastritisa može pomoći u smanjenju iritacije želuca i ublažavanju simptoma. Ipak, ne postoji univerzalna dijeta koja odgovara svima. Namirnica koju jedna osoba dobro podnosi kod druge može izazvati bol, pečenje ili nadutost.

Cilj nije uvođenje velikog broja strogih zabrana, već biranje blagih, lako svarljivih i pravilno pripremljenih obroka.

Važno je jesti redovno, izbegavati prejedanje i pratiti kako želudac reaguje na pojedine namirnice.

Osnovna pravila ishrane


Ishrana kod gastritisa može biti podjednako važan kao i izbor namirnica. Veliki obroci, dugo gladovanje i brzo jedenje mogu dodatno opteretiti želudac, čak i kada se koriste namirnice koje se inače dobro podnose.

Preporučuje se raspoređivanje hrane u četiri do šest manjih obroka tokom dana. Na taj način želudac ne ostaje dugo prazan, ali se istovremeno ne opterećuje velikom količinom hrane odjednom.

Hranu treba jesti polako i dobro je sažvakati. Brzo gutanje povećava količinu progutanog vazduha i može doprineti nadimanju, podrigivanju i osećaju punoće.

Najprikladniji načini pripreme hrane su:

  • kuvanje;
  • barenje;
  • priprema na pari;
  • blago dinstanje;
  • pečenje sa malom količinom masnoće.

Prženu i pohovanu hranu, zaprške, masne prelive i jake sosove treba izbegavati jer mogu usporiti varenje i pojačati tegobe.

Veoma vruća i veoma hladna hrana kod nekih osoba dodatno nadražuje želudac. Obroci bi zato trebalo da budu umerene temperature.

Velike količine tečnosti nije potrebno piti odjednom. Osobe koje posle pijenja tokom obroka osećaju nadimanje ili punoću mogu unos tečnosti rasporediti između obroka.

Poslednji obrok treba planirati nekoliko sati pre spavanja. Nakon jela ne treba odmah leći, posebno ako se uz gastritis javlja i refluks. Ostajanje u uspravnom položaju može smanjiti vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak.

Dozvoljene namirnice

Dozvoljene namirnice kod gastritisa nisu iste za svaku osobu. Sledeći izbor obično se lakše podnosi, ali jelovnik ipak treba prilagoditi ličnoj toleranciji i trenutnim simptomima.

Žitarice i skrob

Blage žitarice, pirinač, krompir, testenina, tost i palenta servirani na stolu
Blage žitarice se obično lako podnose kod gastritisa

Blage žitarice i skrobne namirnice mogu biti osnova obroka jer se uglavnom lako vare i ne sadrže mnogo masnoće.

Najčešće se dobro podnose:

  • ovsena kaša;
  • pirinač;
  • griz;
  • palenta;
  • obična testenina;
  • kuvani krompir;
  • tost;
  • dvopek.

Integralne žitarice sadrže više vlakana, ali mogu izazvati nadimanje kod osetljivih osoba. Zbog toga ih treba uvoditi postepeno, u manjim količinama.

Povrće

Povrće je najbolje kuvati, bariti ili pasirati. Termičkom obradom ono postaje mekše i lakše za varenje.

U ishranu se mogu uključiti:

  • šargarepa;
  • tikvice;
  • bundeva;
  • krompir;
  • blitva;
  • spanać;
  • cvekla;
  • mahune.

Velike količine sirovog povrća mogu izazvati nadimanje i osećaj težine. Tokom perioda izraženih tegoba, krem supe, pirei i kuvano povrće često se podnose bolje od salata.

Voće

Banana, kruška, dinja, pečena jabuka i kompot servirani su na stolu
Kod gastritisa se obično najbolje podnosi zrelo, mekano i nekiselo voće

Treba birati zrelo, nekiselo i mekano voće.

Korisne opcije mogu biti:

  • banana;
  • zrela kruška;
  • dinja;
  • pečena jabuka;
  • kuvana jabuka;
  • blag kompot sa malo šećera.

Kora i semenke mogu smetati tokom akutnih tegoba, pa se voće po potrebi može oljuštiti, skuvati ili ispasirati.

Proteini

Proteinske namirnice treba pripremati bez prženja i velikih količina masnoće.

Prednost imaju:

  • piletina bez kože;
  • ćuretina;
  • nemasna teletina;
  • druga nemasna mesa;
  • bela riba;
  • kuvana ili poširana jaja;
  • omlet pripremljen sa vrlo malo masnoće.

Masne delove mesa i kožu treba ukloniti pre pripreme. Meso je najbolje kuvati, peći u rerni ili pripremati na pari.

Mlečni proizvodi

Jogurt, kefir, posni sir i mladi sir servirani su na svetlom stolu
Birajte manje masne mlečne proizvode samo ako ne izazivaju tegobe

Jogurt, kefir, posni sir i mladi sir mogu biti deo jelovnika samo kada ne izazivaju tegobe. Manje masni proizvodi obično se lakše podnose od pavlake, punomasnih sireva i drugih teških mlečnih proizvoda.

Kod osoba osetljivih na laktozu mlečni proizvodi mogu izazvati gasove, grčeve i nadimanje. U tom slučaju treba ih zameniti namirnicama koje se bolje podnose.

Pića

Najbolji izbor je voda, koja se može piti u manjim količinama tokom celog dana. Mogu se koristiti i blagi biljni čajevi ili drugi nezaslađeni napici koji ne pojačavaju simptome.

Biljni čajevi ne odgovaraju svima. Pepermint, na primer, može pogoršati refluks, pa je važno pratiti ličnu reakciju.

Kako treba da izgleda jelovnik za 7 dana?

Sledeći jelovnik predstavlja prilagodljiv primer sa pet manjih obroka dnevno. Količinu hrane treba uskladiti sa apetitom, telesnim potrebama i podnošenjem pojedinih namirnica.

Dan Doručak Prva užina Ručak Druga užina Večera
Dan 1 Ovsena kaša sa bananom Pečena jabuka Kuvana piletina, pirinač i tikvice Dvopek i jogurt Krem supa od bundeve i tost
Dan 2 Palenta sa mladim sirom Zrela kruška Bela riba, krompir i šargarepa Banana Blaga supa sa testeninom i povrćem
Dan 3 Griz sa manje masnim mlekom Kompot od jabuke Ćuretina, pire krompir i blitva Tost sa mladim sirom Pirinač sa tikvicama
Dan 4 Tost i meko kuvano jaje Banana Pileća supa, kuvano meso i šargarepa Kefir ili jogurt Palenta sa kuvanim povrćem
Dan 5 Ovsena kaša sa pečenom jabukom Dvopek Nemasna teletina, pirinač i bundeva Zrela kruška Krem supa od krompira i šargarepe
Dan 6 Griz ili palenta sa mladim sirom Pečena jabuka Bela riba, krompir i tikvice Banana ili jogurt Testenina sa blagim povrćem
Dan 7 Tost sa mladim sirom i blagim čajem Kompot od kruške ili jabuke Ćuretina, pire krompir i šargarepa Dvopek i kefir Blaga supa od povrća sa pirinčem

Mlečne proizvode treba zameniti drugom namirnicom kada izazivaju mučninu, nadimanje, bol ili proliv. Umesto jogurta ili kefira može se uzeti banana, kompot, tost, dvopek ili druga užina koja se dobro podnosi.

Večera treba da bude lagana i pojedena nekoliko sati pre odlaska na spavanje. Ishrana kod gastritisa u večernjem obroku ne treba da bude velika, naročito kod osoba koje imaju refluks ili noćno pečenje.

Namirnice koje treba izbegavati

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jelena Pack (@hormonska_veza)

Hrana bogata mastima, jaki začini, kiseli proizvodi i stimulativna pića često pojačavaju tegobe kod gastritisa. Ne mora svaka navedena namirnica smetati svakoj osobi, ali ih tokom izraženih simptoma treba izbegavati ili znatno ograničiti.

Pržena i pohovana hrana usporava pražnjenje želuca i može izazvati težinu, mučninu i bol. Isto važi za brzu hranu, masno meso, kobasice, suhomesnate proizvode i konzervirana jela.

Među namirnicama koje često izazivaju smetnje nalaze se:

  • pržena i pohovana jela;
  • masno meso i mesne prerađevine;
  • brza hrana;
  • konzervirana jela;
  • masni i topljeni sirevi;
  • pavlaka;
  • teški mlečni proizvodi;
  • masna peciva;
  • krofne;
  • kremasti kolači;
  • grickalice;
  • industrijski prerađena hrana.

Ljute paprike, čili, velike količine bibera, ren, senf i jake začinske mešavine mogu nadražiti sluzokožu želuca i pojačati pečenje.

Kisele namirnice ne moraju smetati svima, ali citrusi, sirće, kiseli sokovi, paradajz i paradajz sos često izazivaju tegobe kod osoba koje imaju osetljiv želudac ili refluks.

Kafa može podstaći lučenje želudačne kiseline, čak i kada ne sadrži kofein. Energetska pića, alkohol i gazirani napici takođe mogu pogoršati mučninu, pečenje, nadimanje i vraćanje kiseline.

Čokolada i pepermint mogu opustiti mišić između želuca i jednjaka. Zbog toga posebno smetaju osobama koje uz gastritis imaju i refluks.

Pasulj, sočivo, soja, pečurke, sirovi luk i velike količine sirovog povrća mogu izazvati gasove i nadimanje. Nije ih neophodno trajno izbaciti ako se dobro podnose, ali ih tokom akutnih tegoba treba ograničiti.

Svež, integralni ili raženi hleb nekim osobama stvara osećaj težine i nadutosti. Tost i dvopek često se lakše vare, naročito kada su simptomi izraženi.

Zaključak

Ishrana kod gastritisa zasniva se na manjim i redovnim obrocima, blagoj pripremi hrane i ograničavanju namirnica koje pojačavaju bol, pečenje, mučninu ili nadimanje.

Kuvana jela, pirinač, krompir, ovsena kaša, blago povrće, nemasno meso i nekiselo voće često se dobro podnose, dok masna, pržena, ljuta i kisela hrana češće izaziva tegobe.

Pošto ne postoji isti jelovnik za sve osobe sa gastritisom, plan ishrane treba postepeno prilagođavati simptomima, toleranciji i svakodnevnim navikama. Vođenje dnevnika hrane može pomoći u prepoznavanju ličnih okidača i sprečiti nepotrebno izbacivanje namirnica.

Slični članci:

Ne propustite